ТОЛЕРАНЦИЈА

У модерном друштву не можемо избећи да будемо окружени људима који се разликују по: националности, вери, култури, обичајима, васпитању, физичком изгледу, степену образовања, а ту су и особе са различитим нивоима инвалидитета и другим разликама. Неки људи воле да буду у разноврсним окружењима, док се други у таквом окружењу не осећају баш пријатно.

Шта је то толеранција

Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатсва различитости у нашим културама, обичајима, навикама, васпитању, начину изражавања… Толеранција је хармонија у различитостима. Бити толерантан не значи толерисање социјалних неправди или одбацивање туђих уверења. Насупрот томе, бити толерантан значи бити слободан, чврсто се држати својих уверења и прихватити да се и други држе својих. То значи прихватање чињенице да људска бића, природно различита у својим наступима, способностима, ситуацијама, говору, понашању и вредностима имају право да живе у миру да буду какви јесу. Толеранција подразумева не наметање својих ставова другима, различито не значи лошије, већ другачије.

Толерантно или нетолерантно понашање није урођено, оно се учи, а подлога толеранције су емпатија (разумевање других и емоционално уживљавање у њиховој ситуацији, положај или проблем), моралне вредности, познавање људских права.

Толерантно понашање

Овакво понашање се изражава на разне начине. Наиме, они са снажним предрасудама избегавају контакт са предметом осуде, те је немогће усвајање информација које би могле утицати на предрасуде. Нетолеранција се изражава вређањем, насиљем, хладноћом, па и тишином. Начин на који изражавамо толеранцију зависи од васпитања и образовања. Најчешће смо толерантни према онима који су нама слични, а када су у питању особе које су другачије од нас, долази смањене толеранције. Особе које су другачије од нас, који размишљају и понашају се другачије, уставри буде страх у нама, јер нисмо у стању да предвидимо њихове реакције. Страх је тај који рађа одбојност, нетрпељивост и непријатељство. Бити толерантан је лепа и корисна врлина која особи може донети много, Негујући став поштовања и прихватања себе, али и других људи, долази се до бољег разумевања, потреба и жеља обе стране, а самим тим и до веће спремности да се зарад тих истих потреба и жеља друге особе , понекад истрпи сопствено незадовољство.Упознавањем других људи, разумевањем другачијих вредности постајемо бољи и богатији. Прихватање и разумевање представљају основу за квалитетнију комуникацију и квалитет живота целе заједнице.

Богатство лежи у различитости.

Литература и извори: За разлику богатије-Приручник за интеркултурално образовање – Центар за права детета, Јелена Врањешевић, Зорица Трикић, Ружица Росандић. БГ, 2004.

Горан Аранђеловић, проф. физичке културе
Васпитач – шеф васпитне скужбе у Дому ученика средњих школа Књажевац