СТЕРЕОТИПИ И ПРЕДРАСУДЕ

Начин на који опажамо реалност, људе, догађаје и појаве које нас окружују у великој мери је одређен организацијом нашег мишљења, емотивним односом према ономе што опажамо и очекивања које имамо од себе и других.

Стереотипи се дефинишу као генерализације, шематске и круте представе о особинама и личности припадника неке групе, која се круто преносе и примењују на сваког појединца из групе.

О стереотипима се још говори и као:

  • неоправданим генерализацијама/етикетама, које су плод суђења на основу ограниченог искуства и имају функцију сналажења, орентисања у животу;
  • изразу и рационализацији предрасуда (карактеристичних ставова), будући да представљају њихов саставни део.

Предрасуде се дефинишу као специфичне врсте ставова кроз које се изражава релативно трајни субјективан (позитиван или негативан) однос према одређеним објектима (групама, народима, појединцима, институцијама..) односно као судови који :

  • нису засновани на чињеничким и логичким аргументима;
  • отпорни су на промене;
  • укључују јак емотивни однос.

Као и сваки други став, и предрасуде карактеришу три основне компоменте:

  • когнитивна (оно што мислимо )
  • емотивна ( оно што осећамо и што је повезано са мишљењем )
  • конативна ( оно што чинимо у складу са оним што мислимо и како се осећамо ).

Функција стереотипа и предрасуда

Предрасуде и стереотипи су распростањени зато што помажу:

  • да осмислимо и разумемо свет око себе( у ситуацији која је недовољна јасна, у којој не располажемо са довољно информација )
  • да вреднујемо групу којој припадамо
  • да вреднујемо друге групе, њихове карактеристике и начин функционисања
  • да оправдамо дискриминацију оних који припадају другим групама.

Процес настајања стереотипа и предрасуда

За јасније разумевање процеса настанка стереотипног мишљења, важно је имати две ствари на уму:

  • свест о различитостима, као и процес категоризације и генерализације који су основ стереотипног мишљења
  • стварање негативног односа/става према различитостима резултат је процеса учења.

Деца су свесна различитости од најранијег узраста.Са узрастом деца постављају све више питања “Зашто”.У изналажењу одговора деци је потребна помоћ одраслих. Ставове и веровања о другима, деца најчешће усвајају из своје околине, имитирају одрасле и њихове ставове износе као своје. Оно што одрасли говоре деци, одређује врсту, квалитет и интезитет предрасуда које деца формирају.

Предрасуде и стереотипи су научни облици мишљења, који се експлицитно или имплицитно преносе кроз институције система. Истраживања показују да је комплетно одучавање од предрасуда и стереотипног мишљења немогуће, али да је могуће развијати способност критичког мишљења и преиспитавања негативних информација које леже у основи предрасуда.

Како превазићи стереотипе и предрасуде?

Један од начина је информисање, односно тражење реалних, објективних аргумената, доказа да подрже одређени став. Особе спремне на критички приступ појавама у друштву и животу, формираће своје мишљење на основу објективних показатеља и сопствене процене. Други начин је разумевање међусобних разлика и њихово прихватање.

Литература и извори:;За разлику богатије-Приручник за интеркултурално образовање-Центар за права детета, Јелена Врањешевић, Зорица Трикић, Ружица Росандић. БГ,2004;интернет адресаhttps:http://gimnazija.org.rs/wp-content/uploads/2019/05/Stereotipi-i-predrasude.pdf.

Горан Аранђеловић, проф. физичке културе
Васпитач – шеф васпитне скужбе у Дому ученика средњих школа Књажевац